Poštovani predsedniče, poštovani komesaru, dame i gospodo, dragi gosti,
Zahvaljujem se gospodine predsedniče, što ste me pozvali na ovaj susret. Važno je da ste vi ovde u Budimpešti. Budimpešta je takođe i vaš grad. Ako se prošetate, a nadam se da ćete imati prilike, naići ćete na mnoge spomenike kulture koje ste vi stvorili ovde u Budimpešti. Jedan od najvažnijih trgova u Budimpešti zove se Trg Bošnjaka. Ako želite da odete u kafić, naići ćete na srpski kafić, videćete srpske crkve, naići ćete na Albance koji žive i rade ovde sa nama, pogotovo u ugostiteljstvu. Dakle, želeli bismo da se u Budimpešti osećate ne samo kao posetioci ili gosti, već da u njemu vidite grad sa kojim ste oduvek imali veze, koji ste i vi gradili, i koji je i sada vaš grad. Budimpešta ima još jednu prijatnu osobinu koja se razvila u poslednjih nekoliko godina: ovde govore ono što misle. Ovo je veoma opasno, i uopšteno je veoma opasno, a u politici je to nadasve tako. Mađari imaju tendenciju da to čine, ali ne radi se samo o ovome, ne samo o ovoj antropološkoj sposobnosti Mađara, već i o činjenici da je cela Evropa, čitava zapadna civilizacija u situaciji da se suočava sa do sada nepoznatim velikim pitanjima, a ako ne govorimo jasno i otvoreno, pašćemo u iluziju, a u vremenu donošenja teških odluka nema većeg protivnika od iluzije, posebno ako je mi sami stvorimo, za sebe. Dozvolite dakle, da i u svom današnjem kratkom obraćanju govorim jasno i direktno.
U mađarskom jeziku postoji izraz da je Balkan kapija Evrope i poznat je svim srednjoškolcima. Kapija pripada kući. To znači da je Balkan sastavni deo Evrope, pripada nam i kulturološki, Balkan je, kao i sve kapije, veoma važno mesto. Gledajući odavde, iz Mađarske, u srednjoj školi svi takođe nauče da ako neka sila, veća od naše, nastoji da prodre u unutrašnjost Evrope sa istoka, jugoistoka, juga, i teži da se proširi na Zapad, put uvek vodi preko Balkana. To nije stvar izbora, to je geopolitička okolnost. Zato oni koji žive unutar Evrope, a danas ih zovemo Evropska unija, posebno države osnivači Evropske unije, mogu na dva načina razmišljati o Balkanu. Način na koji ove zemlje razmišljaju o Balkanu određuje vašu evropsku perspektivu.
Jedna od mogućnosti je da o Balkanu razmišljaju kao o tampon zoni kojom zapadni Evropljani štite svoj miran, siguran, prosperitetan i komforan život. Ako dođe do konflikta sa juga ili istoka, to ne bi trebalo da dođe do Beča, Berlina, Francuske, već bi bilo bolje te konflikte rešiti negde na Balkanu. Ovako se to odvijalo stotinama godina, o čemu bismo i mi Mađari mogli da govorimo, jer smo takođe stotinama godina bili tretirani kao tampon zona. Kada je pomoć bila potrebna, nisu došli, za sve je bilo bolje da verske, civilizacijske i oružane konflikte reše na Balkanu i u Mađarskoj, nego li da dođu do Zapadne Evrope. Dodatni je profit ove politike to što kada treba da se oslobode zemlje koje su postale tampon zone, to nije moguće bez spoljne pomoći, pa se onda ta područja mogu deliti kao ratni plen. Tako smo i prošli. Proterivanje Turaka iz Ugarske; pošto to nismo uspeli sami, već se desilo uz pomoć zapadnoevropskih snaga, koje su potom između sebe Mađarsku podelile kao ratni plen, odnosno podelili su je između porodica tadašnje elite. Dakle, nama je ovakva sudbina poznata. Danas smo već izašli iz ove situacije, već smo unutar Evropske unije, i već je teško od nas napraviti tampon zonu, ali vi to još možete biti.
Dakle, postavlja se pitanje, razmišljajući ne na horizontu od godinu ili dve, već na horizontu od nekoliko decenija, da li će Evropska unija tretirati Balkan kao tampon zonu ili će promeniti veoma nepovoljan i bolan način razmišljanja naroda koji ovde žive i izabrati drugačiju strategiju. Postoji drugačija strategija, zove se integracija. Od Balkana se ne sme načiniti tampon zona, već je potrebno integrisati ga u Evropsku uniju. Odavde gledano, moramo reći da u poslednje vreme Zapadna Evropa nije dala ništa Balkanu, ali joj je mnogo oduzela, ponajviše dobro obučen kadar i radnu snagu. Ono što sada imamo nije integraciona politika, već je nešto čime inegracionu politiku pokušavaju da zamene. Istina je da, uzalud naporima komesara za proširenje, za stvarnu integraciju, za efikasnu integraciju Balkana, potrebne su političke strateške odluke, koje ne donose komesari, čak ni komesarijat, već savet, u kojem sede premijeri i šefovi država evropskih zemalja. Dok oni ne odluče da integrišemo Balkan, do tada ćemo, umesto strateških pitanja koja se stalno odugovlače i kod koji se upliću detalji, biti deo tzv. pregovora koji se bave regulatornim pitanjima, ali ćemo uistinu biti deo procesa kojim se vreme odugovlači.
Dame i gospodo,
Kosovska bitka je bila 1389. godine. Što se tiče Evrope, bitka nije bila upešna, izgubili smo je. Prisetite se šta se tamo dogodilo: u Kosovskoj bici su Srbi najveći teret borbe nosili na svojim plećima, a sa Zapada su samo Mađari i Poljaci prispeli u pomoć balkanskim vitezovima. Iako je ulog u borbi bila hrišćanska Evropa, tamo osim Mađara i Poljaka drugih vojnika sa zapada nije bilo. Situacija je, doduše u mirnim uslovima, ista i danas. Ako postavite pitanje na koga može da se računa u pogledu evropskih integracija Balkana, moram da kažem da mogu da računaju na one na koje su mogli i u Kosovskoj bici.
Dame i gospodo,
Naravno, kao i na svakom kraljevskom dvoru, tako i u sedištu Evropske unije u Briselu postoji pristojan način govora. Niko vam iz Brisela ovo neće reći tako otvoreno kao ja ovde u Budimpešti. Tamo će govoriti o vladavini prava, tamo će govoriti o napretku, tamo će govoriti o poglavljima, tamo će govoriti o prilagođavanju, brinuće se za vas da je njihov kapacitet apsorpcije nažalost ograničen i govoriće slične elegantne stvari, jer na kraju krajeva, nije prikladno govoriti oštro na francuskom dvoru. Ali istina je da sve te kitnjaste reči nemaju nikakvu drugu svrhu osim da prikriju činjenicu, koju ovde u Budimpešti bolje otvoreno da izgovorimo, da među šefovima država i vlada Zapadne Evrope ne postoji volja, u njihovim krugovima ne postoji volja za dalje proširenje. Mi ovo smatramo veoma ozbiljnom strateškom greškom. Ne govorim samo u svoje ime kada je u pitanju podrška o proširenju, čitava Srednja Evropa, Poljaci, Česi, Slovaci, svi su stalno i uporno za proširenje Evropske unije i evropske integracije Balkana.
Mi tačno znamo da je nama koji smo već u Evropskoj uniji, dakle samoj Evropskoj uniji, je članstvo Balkana u Evropskoj uniji potrebnije nego što je to potrebno samim balkanskim zemljama. Znam da mnoge zemlje misle da članstvo u Evropskoj uniji znači neponovljive finansijske mogućnosti. Želeo bih da vas osvestim: članstvo u Evropskoj uniji ne znači nikakvu novčanu donaciju. Ako vam neko ovo kaže, nemojte poverovati. Izveštaj poljskog parlamenta od pre nekoliko dana preporučujem svima, a rekao bih da je za srednjoevropske političare gotovo obavezno štivo. Poljska je velika zemlja, veća od bilo koje balkanske zemlje, ima 38-40 miliona ljudi, ekonomski moćna i jaka zemlja, jača od nas, jača od bilo koga u ovoj prostoriji. A u izveštaju poljskog Sejma, koji je ispitivao razvoj finansijskih transfera, uključujući podršku EU, profit, investicije, bilans stanja za Poljsku od 2004. godine, od pristupanja članstvu do danas, pronaći ćete negativan broj. Videćete brojku koja je iznenađujuća. Dakle, ako iko na Balkanu misli da uz pristupanje idu i besplatni razvojnim resursi, vara se. Uprkos ovome, ubeđen sam da je u interesu balkanskih zemalja da se pridruže Evropskoj uniji, u interesu je njihovih nacija, kao što je i u interesu Mađarske da bude članica Evropske unije. Ali ne zbog novca. Ovo šire samo zapadnjaci koji imaju kolonijalistički pristup i misle da se novcem sve može srediti, i misle da svet čine dve vrste naroda, jedan daje, to su oni, a drugi dobija, to smo mi i da zbog toga treba da budemo zahvalni. Ali, ovo je pogrešno razumevanje stvarnog odnosa snaga, jer situacija izgleda tako da je Mađarskoj najbitniji argument osim članstva u Evropskoj uniji, i molim vas da o tome razmislite, pristup tržištima. Nema besplatnog novca, postoji tržište na kojem mogu prodati svoje proizvode koje proizvedu kod kuće. Budimo iskreni, ako Mađarska, koja je po balkanskim merilima jedna ozbiljna i veća zemlja sa deset miliona stanovnika, ne bi imala pristup tržištima Evropske unije, ako ne bismo mogli da prodajemo tamo svoje proizvode, onda bi životni standard Mađara bio radikalno niži nego sada. Ali ne zato jer novac dobijamo od Evropske unije, već zato što smo dobili priliku da budemo bolji od njih. Da možemo da proizvedemo proizvode koji su kvalitetniji, jeftiniji, konkurentniji, i onda su oni spremni da ove proizvode puste na svoje tržište. Razmislite: bez Evropske unije, evropskom trgovinom upravljali bi ugovori između nacionalnih država, baš onako kako je to bilo u doba pre Evropske unije. A zemlje slične veličine kao što je naša nikada ne bi mogle da imaju bilateralne sporazume za pristup tržištima sa svojom robom, kakve sada imamo kada je evropska ekonomija udružena u jednu uniju. Zato je, uprkos svim našim legitimnim kritikama, svim uvredama i svim grubim, pa čak i nelegitimnim nastupima protiv nas, a i zajedno sa tim u našem interesu da Evropska unija opstane i bude jaka. I ako radimo, ako smo pametni, ako smo konkurentni neka nam da šansu da svoje proizvode, znanje i usluge prodamo i time podignemo životni standard naših naroda, naših građana. To je smisao Evropske unije.
I zbog toga velike države Evropske unije nisu oduševljene proširenjem, jer to znači da i one moraju da se takmiče. Ali ipak, kada u Evropi dođe jedna era, u narednih nekoliko meseci biće svih vrsta izbora, a da ne isključimo, da će doći ta era u kojoj preovladava samo kratkoročni politički opstanak i vremenski horizont za pobedu na sledećim izborima, međutim ako dođe era u kojoj će ponovo postojati istorijski horizont, u kojem će biti minimum srednjoročnog razmišljanja, i minimum planiranja za deceniju, onda će Evropa imati lidere koji će uvideti da je integracija Balkana neizbežna i za unutrašnje jezgro Evrope koje živi najkomfornije i ima najviši životni standard. Pitanje bezbednosti je evidentno. Unutrašnjost Evrope neće biti bezbedna ako Balkan ne bude integrisan. Ali tu postoji još nešto: zapadnoevropljani svoj životni standard ne mogu održati bez integracije Balkana.
Pogledajmo kao dokaz situaciju Srednje Evrope. Danas je situacija takva da ako mi srednjoevropljani ne bismo bili članovi Evropske unije, onda bi evropski, zapadnoevropski standard bio mnogo niži nego što je sada. Zajednička trgovina zemalja višegradske četvorke sa Nemačkom dvostruko je veća od nemačko-francuske trgovine. Trgovinska razmena zemalja višegradske četvorke sa Nemačkom tri puta je većeg obima od nemačko-italijanske trgovine. Nije preterano reći da bi se nemačka privreda danas srušila bez Srednje Evrope. Bez Srednje Evrope, bez Višegradske četvorke nema nemačke privrede, nema visokog životnog standarda. U Nemačkoj, životni standard ne bi bio viši od onoga koji imamo mi ovde u Srednjoj Evropi, a to važi i šire, za Severnu Italiju, a sve više će važiti i za Francusku. Ovo je dobar pokazatelj toga da u slučaju da se prethodnici današnjih zapadnih lidera nisu odlučili za proširenje, ekonomija Evropske unije bi danas bila mnogo slabija. Rast, višak učinka dolazi iz Srednje Evrope. Sve prognoze ukazuju na to da će region Srednje Evrope u narednih mnogo godina pokazati mnogo više, često dvostruko više, i da će isto tako da prevaziđe rast zapadnoevropskih ekonomija. To je realnost, poštovane dame i gospodo.
Danas koristimo poslednji budžet za Evropsku uniju između 2021. i 2028. godine, kada smo kreirali budžet čak i sa trenutnim odnosom snaga. Godine 2028. će više višegradskih zemalja biti zemlje sa neto uplatama. Česi su već sada blizu ovoga. I kako posmatram razvoj Poljaka, Slovaka i nas samih, i posmatram stagniranje u Zapadnoj Evropi, ovo stanje će se sigurno dogoditi do sredine ili kraja druge polovine decenije. Ovo će promeniti i odnos političkih snaga unutar Evropske unije. Ovo su dobre vesti za vas. Ekonomska težina, uticaj i politička moć zemalja koje podržavaju proširenje značajno će se povećati. Uveren sam da bi se i vama dogodilo isto ono što se dogodilo nama ako biste ušli u Evropsku uniju. Drugim rečima, ne samo da biste dobili priliku da se razvijate kroz tržišta, već biste bili i sledeći veliki ekonomski motor u Evropskoj uniji. Znam da kada pogledate sopstvene cifre i pomislite na probleme sa kojima se borite kod kuće, ono što ja govorim zvuči vam neverovatno, da biste vi bili sledeći ekonomski motor u Evropskoj uniji. Ali verujte mi, jednako smo zbunjeno gledali i mi one koji su nama to govorili početkom 2000-ih godina. Niko tada nije verovao da će petnaest godina kasnije V4 biti ekonomski motor Evropske unije. Ovo je danas realnost. Balkan je sledeća velika prilika za Evropsku uniju. Ako se balkanskim narodima pruži prilika, onda će baš kao i višegradske zemlje, za nekoliko godina ubrzati tempo, ojačati svoje ekonomije, a pravi visoki rast, ekonomski rast, stizaće sa Balkana u Evropsku uniju. Dakle, kada kažem da Unija ima veći interes za članstvo Balkana od samih balkanskih naroda, ne mislim samo na bezbednost, već i na ekonomske interese zapadnjaka. Ako ne možemo da uključimo vitalnost i težnju Balkana, želju tamošnjih ljudi za napredovanjem, snagu uzgona koji je motor svakog ekonomskog razvoja, ako ovo ne možemo da uključimo u evropsku ekonomiju, onda ćemo odustati od jedne ogromne prilike. Stoga vas pozivam da se s najvećom verom u sebe i samosvešću zauzmete za svoje članstvo u Evropskoj uniji.
Dobra je vest da je saradnja mađarske privrede sa zemljama Balkana ohrabrujuća. Nakon 2015. godine odnosi Mađarske sa balkanskim zemljama značajno su povećali ovaj obim. Trgovinski odnosi se dinamično razvijaju. U 2020. godini su mađarska direktna kapitalna ulaganja u Zapadni Balkan porasla za 16 procenata, što je znatno više u odnosu na prošlu godinu, iako govorimo o godini pandemije, i polako dostižu 2 milijarde evra. Obim robne razmene između Mađarske i balkanskih zemalja povećan je između 10 i 40 odsto u prvoj polovini 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine; u zavisnosti od toga o kojoj je zemlji reč.
Dame i gospodo,
Ovo je dobra vest za nas, ali sam ubeđen da je i za vas. Naime, razmišljanja srednjoevropljana, V4 i Mađara o ekonomskim odnosima sa vama razlikuju se od mišljenja zapadnoevropljana. Zapadnoevropljani su daleko, pa zato samo žele da upecaju balkanske ekonomije, prikupe profitne mogućnosti, i da dobiju vaše inteligentne i dobro obučene radnike. To je razumljivo, to im je u interesu, pa se tako i ponašaju. Srednja Evropa nudi više od toga, jer V4 ne posmatra Balkan samo kao ekonomsku destinaciju, već kao ogromnu priliku za nas, za povećanje razvoja Srednje Evrope. Ne znamo šta će se tačno dogoditi u narednim godinama, ali znamo da će se zapadnoevropska ekonomija razvijati sporije od srednjoevropske, pa nam je u interesu da stvorimo veliko srednjoevropsko ekonomsko područje. Sada nas je četvoro, to je V4. Kada pogledate brojeve, razumećete zašto sarađujemo. Naš je interes da ovo srednjoevropsko ekonomsko područje možemo da povećamo ka jugu. Za srednjoevropljane, Balkan nije mesto profita, već strateška prilika koja omogućava bezbednost, ali i povećanje najdinamičnije rastućeg regiona cele Evropske unije. Iz tog razloga nas ne zanima samo ostvarivanje profita, jer je to smisao svih ekonomskih ulaganja, mi smo zainteresovani da ostvarimo profit dok se balkanske zemlje razvijaju što je brže moguće. Mi želimo železnice. Želimo puteve, želimo mostove, želimo da povežemo naš energetski sistem. Želimo da ove zemlje ne samo dočekaju strane investitore, već i da proizvode, da prave konkurentnu robu i da onda dođu kod nas u zemlje V4, kao investitori. Dakle, ono što Srednja Evropa nudi balkanskom regionu je srednjoročna i dugoročna strateška saradnja. Izgradimo zajedno mi, zemlje V4 i zemlje Balkana najznačajnije ekonomsko područje na čitavom evropskom kontinentu. Imamo priliku za to. I verujte mi, doći će trenutak kada, kao što ni bez nas, bez zemalja V4, evropska ekonomija ne može da funkcioniše, neće funkcionisati ni bez balkanskih zemalja. Da bi to bilo tako, morate se pridružiti Evropskoj uniji, morate se integrisati i kroz region Srednje Evrope, a takođe morate postati i neophodni nemačkoj, italijanskoj i francuskoj ekonomiji. Ovo je realna mogućnost. Nije moj posao da razmišljam o mogućnostima naroda Balkana, to je vaša odgovornost, ja razmišljam o mogućnostima Mađara, ali sam siguran da je ovo najpovoljniji kontekst i za Mađare i za narode Balkana, ako deset ili petnaest godina žele da isplaniraju za sebe, o čemu će moći sa uspehom da govore pred svojim biračima.
Dame i gospodo,
Put ka Evropskoj uniji za balkanske narode vodi kroz Srednju Evropu. Želeo bih još jednom da vam se zahvalim na pažnji i da potvrdim da na Mađarsku i na Srednju Evropu možete računati uopšte, ali i posebno, što se tiče proširenja Evropske unije.
Želim vam svima puno uspeha!