Poštovani predsjedniče, poštovani komesaru, dame i gospodo, dragi gosti,
Zahvaljujem se gospodine predsjedniče, što ste me pozvali na ovaj susret. Važno je da ste vi ovdje u Budimpešti. Budimpešta je takođe i vaš grad. Ako se prošetate, a nadam se da ćete imati prilike, naići ćete na mnoge spomenike kulture koje ste vi stvorili ovdje u Budimpešti. Jedan od najvažnijih trgova u Budimpešti zove se Trg Bošnjaka. Ako želite da odete u kafić́, naići ćete na srpski kafić́, vidjećete srpske crkve, naići ćete na Albance koji žive i rade ovdje sa nama, pogotovo u ugostiteljstvu. Dakle, željeli bismo da se u Budimpešti osjećate ne samo kao posjetioci ili gosti, već́ da u njemu vidite grad sa kojim ste oduvijek imali veze, koji ste i vi gradili, i koji je i sada vaš grad. Budimpešta ima još jednu prijatnu osobinu koja se razvila u posljednjih nekoliko godina: ovdje govore ono što misle. Ovo je veoma opasno, i uopšteno je veoma opasno, a u politici je to nadasve tako. Mađari imaju tendenciju da to čine, ali ne radi se samo o ovome, ne samo o ovoj antropološkoj sposobnosti Mađara, već́ i o činjenici da je cijela Evropa, čitava zapadna civilizacija u situaciji da se suočava sa do sada nepoznatim velikim pitanjima, a ako ne govorimo jasno i otvoreno, pašćemo u iluziju, a u vrijemenu donošenja teških odluka nema većeg protivnika od iluzije, posebno ako je mi sami stvorimo za sebe. Dozvolite dakle, da i u svom današnjem kratkom obraćanju govorim jasno i direktno.
U mađarskom jeziku postoji izraz da je Balkan kapija Evrope i poznat je svakom srednjoškolcu. Kapija pripada kući. To znači da je Balkan sastavni dio Evrope, koji nam pripada i kulturološki, i Balkan je, kao i sve kapije, veoma važno mjesto. Gledajući iz perspektive Mađarske, u srednjoj školi i to svi takođe nauče da ako neka sila, veća od naše, nastoji da prodre u unutrašnjost Evrope sa istoka, jugoistoka, juga, i teži da se proširi na Zapad, put uvijek vodi preko Balkana. To nije stvar izbora, to je geopolitička okolnost. Zato države unutar Evrope, koje danas zovemo Evropska unija, posebno države osnivači Evropske unije, mogu na dva načina razmišljati o Balkanu. Način na koji ove zemlje razmišljaju o Balkanu određuje vašu evropsku perspektivu.
Jedna od mogućnosti je da o Balkanu razmišljaju kao o tampon zoni kojom zapadni Evropljani štite svoj miran, siguran, prosperitetan i komforan život. Ako dođe do konflikta sa juga ili istoka, to ne bi trebalo da dođe do Beča, Berlina, Francuske, već bi bilo bolje te konflikte riješiti negdje na Balkanu. Ovako se to odvijalo stotinama godina, o čemu bismo i mi Mađari mogli da govorimo, jer smo takođe stotinama godina bili tretirani kao tampon zona. Kada je pomoć́ bila potrebna, nisu došli, za sve njih je bilo bolje da vjerske, civilizacijske i oružane konflikte riješe na Balkanu i u Mađarskoj, nego li da dođu do Zapadne Evrope. Dodatni profit je ove politike i to, da kada oslobađanje zemalja koja su postala dio tampon zone nije moguća izvesti bez spoljne pomoći, pa se ta područja na kraju mogu podijeliti kao ratni plijen. Tako smo i prošli. Protjerivanje Turaka iz Ugarske; pošto to nismo uspjeli sami, već se desilo uz pomoć zapadnoevropskih snaga, koje su potom između sebe Mađarsku podijelile kao ratni plijen, odnosno podijelili su je između porodica tadašnje elite. Dakle, nama je ovakva sudbina poznata. Danas smo već́ izašli iz ove situacije, već́ smo unutar Evropske unije, i već je teško od nas napraviti tampon zonu, ali vi to još možete biti.
Dakle, postavlja se pitanje, razmišljajući ne na horizontu od godinu ili dvije, već́ na horizontu od nekoliko decenija, da li će Evropska unija tretirati Balkan kao tampon zonu ili će promijeniti veoma nepovoljan i bolan način razmišljanja naroda koji ovdje žive i izabrati drugačiju strategiju. Postoji drugačija strategija, zove se integracija. Od Balkana se ne smije načiniti tampon zona, već́ je potrebno integrisati ga u Evropsku uniju. Odavde gledano, moramo reći da u posljednje vrijeme Zapadna Evropa nije dala ništa Balkanu, ali joj je mnogo oduzela, ponajviše dobro obučen kadar i radnu snagu. Ono što sada imamo nije integraciona politika, već je nešto čime integracionu politiku pokušavaju da zamjene. Istina je da, uzalud naporima komesara za proširenje, za stvarnu integraciju, za efikasnu integraciju Balkana, potrebne su političke strateške odluke, koje ne donose komesari, čak ni komesarijat, već́ savjet, u kojem sjede premijeri i šefovi država evropskih zemalja. Dok oni ne odluče da integrišemo Balkan, do tada ćemo, umjesto strateških pitanja koja se stalno odugovlače i kod kojih se upliću detalji, biti dio tzv. pregovora koji se bave regulatornim pitanjima, ali ćemo uistinu biti dio procesa kojim se vrijeme odugovlači.
Dame i gospodo,
Kosovska bitka je bila 1389. godine. Što se tiče Evrope, bitka nije bila uspješna, izgubili smo je. Prisjetite se šta se tamo dogodilo: u Kosovskoj bici su Srbi najveći teret borbe nosili na svojim plećima, a sa Zapada su samo Mađari i Poljaci prispjeli u pomoć balkanskim vitezovima. Iako je ulog borbe bila hrišćanska Evropa, tamo osim Mađara i Poljaka drugih vojnika sa zapada nije bilo. Situacija je, doduše u mirnim uslovima, ista i danas. Ako postavite pitanje na koga može da se računa u pogledu evropskih integracija Balkana, moram da kažem da mogu da računaju na one na koje su mogli i u Kosovskoj bici.
Dame i gospodo,
Naravno, kao i na svakom kraljevskom dvoru, tako i u sjedištu Evropske unije u Briselu postoji pristojan način govora. Niko vam iz Brisela ovo neće reći tako otvoreno kao ja ovdje u Budimpešti. Tamo će govoriti o vladavini prava, tamo će govoriti o napretku, tamo će govoriti o poglavljima, tamo će govoriti o prilagođavanju, brinuće se za vas da je njihov kapacitet apsorpcije nažalost ograničen i govoriće slične elegantne stvari, jer na kraju krajeva, nije prikladno govoriti oštro na francuskom dvoru. Ali istina je da sve te kitnjaste riječi nemaju nikakvu drugu svrhu osim da prikriju činjenicu, koju ovdje u Budimpešti bolje otvoreno da izgovorimo, da među šefovima država i vlada Zapadne Evrope ne postoji volja, u njihovim krugovima ne postoji volja za dalje proširenje. Mi ovo smatramo veoma ozbiljnom strateškom greškom. Ne govorim samo u svoje ime kada je u pitanju podrška o proširenju, čitava Srednja Evropa, Poljaci, Česi, Slovaci, svi su stalno i uporno za proširenje Evropske unije i evropske integracije Balkana.
Mi tačno znamo da je nama koji smo već́ u Evropskoj uniji, dakle samoj Evropskoj uniji, je članstvo Balkana u Evropskoj uniji potrebnije nego što je to potrebno samim balkanskim zemljama. Znam da mnoge zemlje misle da članstvo u Evropskoj uniji znači neponovljive finansijske mogućnosti. Želio bih da vas osvestim: članstvo u Evropskoj uniji ne znači nikakvu novčanu donaciju. Ako vam neko ovo kaže, nemojte povjerovati. Izveštaj poljskog parlamenta od prije nekoliko dana preporučujem svima, a rekao bih da je za srednjoevropske političare gotovo obavezno štivo. Poljska je velika zemlja, veća od bilo koje balkanske zemlje, ima 38-40 miliona ljudi, ekonomski je moćna i jaka zemlja, jača od nas, jača od bilo koga u ovoj prostoriji. A u izveštaju poljskog Sejma, koji je ispitivao razvoj finansijskih transfera, uključujući podršku EU, profit, investicije, bilans stanja za Poljsku od 2004. godine, od pristupanja članstva do danas, vidjećete negativan broj. Vidjećete brojku koja je iznenađujuća. Dakle, ako iko na Balkanu misli da uz pristupanje idu i besplatni razvojni resursi, vara se. Uprkos ovome, ubijeđen sam da je balkanskim zemljama u interesu da se pridruže Evropskoj uniji, u interesu je i njihovih nacija, kao što je i Mađarskoj u interesu da bude članica Evropske unije. Ali ne zbog novca. Ovo šire samo zapadnjaci, koji imaju kolonijalistički pristup i misle da se novcem sve može srijediti, i misle da svijet čine dvije vrste naroda, jedan je koji daje, to su oni, a drugi koji dobija, to smo mi, i da mi zbog toga treba da budemo zahvalni. Ali, ovo je pogrešno razumijevanje stvarnog odnosa snaga, jer situacija izgleda tako da je Mađarskoj najbitniji argument osim članstva u Evropskoj uniji – i molim vas da o tome razmislite- , pristup tržištu. Nema besplatnog novca, postoji tržište na kojem mogu prodati svoje proizvode koje proizvode kod kuće. Budimo iskreni, ako Mađarska, koja je po balkanskim mjerilima jedna ozbiljna i veća zemlja sa deset miliona stanovnika, ne bi imala pristup tržištima Evropske unije, ako ne bismo mogli da prodajemo tamo svoje proizvode, onda bi životni standard Mađara bio radikalno niži nego sada. Ali ne zato jer novac dobijamo od Evropske unije, već zato što smo dobili priliku da budemo bolji od njih. Da možemo proizvoditi proizvode koji su kvalitetniji, jeftiniji, konkurentniji i onda su oni spremni da ove proizvode puste na svoje tržište. Razmislite: bez Evropske unije, evropskom trgovinom upravljali bi ugovori između nacionalnih država, baš onako kako je to bilo u doba prije Evropske unije. A zemlje slične veličine kao što je naša nikada ne bi mogle da imaju bilateralne sporazume za pristup tržištima sa svojom robom, kakve sada imamo kada je evropska ekonomija udružena u jednu uniju. Zato je, uprkos svim našim legitimnim kritikama, svim uvredama i svim grubim, pa čak i nelegitimnim nastupima protiv nas, a i zajedno sa tim u našem interesu da Evropska unija opstane i bude jaka. I ako radimo, ako smo pametni, ako smo konkurentni neka nam da šansu da svoje proizvode, znanje i usluge prodamo i time podignemo životni standard naših naroda, naših građana. To je smisao Evropske unije.
I zbog toga velike države Evropske unije nisu oduševljene proširenjem, jer to znači da i one moraju da se takmiče. Ali ipak, kada u Evropi dođe jedna era, u narednih nekoliko mjeseci biće svih vrsta izbora, a da ne isključimo, da će doći ta era u kojoj će preovladavati samo kratkoročni politički opstanak i vremenski horizont za pobjedu na predstojećim izborima, međutim ako dođe era u kojoj će ponovo postojati istorijski horizont, u kojem će biti minimum srednjoročnog razmišljanja, i minimum planiranja za deceniju, onda će Evropa imati lidere koji će uvidjeti da je integracija Balkana neizbježna i za unutrašnje jezgro Evrope koje živi najkomfornije i ima najviši životni standard. Pitanje bezbjednosti je evidentno. Unutrašnjost Evrope neće biti bezbjedna ako Balkan ne bude integrisan. Ali tu postoji još nešto: Zapadnoevropljani svoj životni standard ne mogu održati bez integracije Balkana.
Pogledajmo kao dokaz situaciju Srednje Evrope. Danas je situacija takva da ako mi srednjoevropljani ne bismo bili članovi Evropske unije, onda bi evropski, zapadnoevropski standard bio mnogo niži nego što je sada. Zajednička trgovina zemalja višegradske četvorke sa Nemačkom dvostruko je veća od nemačko-francuske trgovine. Trgovinska razmena zemalja višegradske četvorke sa Nemačkom tri puta je većeg obima od nemačko-italijanske trgovine. Nije pretjerano reći da bi se nemačka privreda danas srušila bez Srednje Evrope. Bez Srednje Evrope, bez Višegradske četvorke nema nemačke privrede, nema visokog životnog standarda. U Nemačkoj, životni standard ne bi bio viši od onoga koji imamo mi ovdje u Srednjoj Evropi, a to važi i šire, za Severnu Italiju, a sve više će važiti i za Francusku. Ovo je dobar pokazatelj toga da u slučaju da se prethodnici današnjih zapadnih lidera nisu odlučili za proširenje, ekonomija Evropske unije bi danas bila mnogo slabija. Rast, višak učinka dolazi iz Srednje Evrope. Sve prognoze ukazuju na to da će region Srednje Evrope u narednih mnogo godina pokazati mnogo više, često dvostruko više, i da će isto tako da prevaziđe rast zapadnoevropskih ekonomija. To je realnost, poštovane dame i gospodo.
Danas koristimo posljednji budžet za Evropsku uniju između 2021. i 2028. godine, kada smo kreirali budžet čak i sa trenutnim odnosom snaga. Godine 2028. će više višegradskih zemalja biti zemlje sa neto uplatama. Česi su već sada blizu ovoga. I kako posmatram razvoj Poljaka, Slovaka i nas samih, i posmatram stagniranje u Zapadnoj Evropi, ovo stanje će se sigurno dogoditi do sredine ili kraja druge polovine decenije. Ovo će promijeniti i odnos političkih snaga unutar Evropske unije. Ovo su dobre vesti za vas. Ekonomska težina, uticaj i politička moć zemalja koje podržavaju proširenje značajno će se povjećati. Uvjeren sam da bi se i vama dogodilo isto ono što se dogodilo nama ako biste ušli u Evropsku uniju. Drugim riječima, ne samo da biste dobili priliku da se razvijate kroz tržišta, već́ biste bili i slijedeći veliki ekonomski motor u Evropskoj uniji. Znam da kada pogledate sopstvene cifre i pomislite na probleme sa kojima se borite kod kuće, ono što ja govorim zvuči vam nevjerovatno, da biste vi bili slijedeći ekonomski motor u Evropskoj uniji. Ali vjerujte mi, jednako smo zbunjeno gledali i mi one koji su nama to govorili početkom 2000-ih godina. Niko tada nije vjerovao da će petnaest godina kasnije V4 biti ekonomski motor Evropske unije. Ovo je danas realnost. Balkan je sljedeća velika prilika za Evropsku uniju. Ako se balkanskim narodima pruži prilika, onda će baš kao i višegradske zemlje, za nekoliko godina ubrzati tempo, ojačati svoje ekonomije, a pravi visoki rast, ekonomski rast, stizaće sa Balkana u Evropsku uniju. Dakle, kada kažem da Unija ima veći interes za članstvo Balkana od samih balkanskih naroda, ne mislim samo na bezbjednost, već́ i na ekonomske interese zapadnjaka. Ako ne možemo da uključimo vitalnost i težnju Balkana, želju tamošnjih ljudi za napredovanjem, snagu uzgona koji je motor svakog ekonomskog razvoja, ako ovo ne možemo da uključimo u evropsku ekonomiju, onda ćemo odustati od jedne ogromne prilike. Stoga vas pozivam da se s najvećom vjerom u sebe i samosvješću zauzmete za svoje članstvo u Evropskoj uniji.
Dobra je vijest da je saradnja mađarske privrede sa zemljama Balkana ohrabrujuća. Nakon 2015. godine odnosi Mađarske sa balkanskim zemljama značajno su povećali ovaj obim. Trgovinski odnosi se dinamično razvijaju. U 2020. godini su mađarska direktna kapitalna ulaganja u Zapadni Balkan porasla za 16 procenata, što je znatno više u odnosu na prošlu godinu, iako govorimo o godini pandemije, i polako dostižu 2 milijarde evra. Obim robne razmene između Mađarske i balkanskih zemalja povećan je između 10 i 40 odsto u prvoj polovini 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine; u zavisnosti od toga o kojoj je zemlji riječ.
Dame i gospodo,
Ovo je dobra vijest za nas, ali sam ubeđen da je i za vas. Naime, razmišljanja srednjoevropljana, V4 i Mađara o ekonomskim odnosima sa vama razlikuju se od mišljenja zapadnoevropljana. Zapadnoevropljani su daleko, pa zato samo žele da upecaju balkanske ekonomije, prikupe profitne mogućnosti, i da dobiju vaše inteligentne i dobro obučene radnike. To je razumljivo, to im je u interesu, pa se tako i ponašaju. Srednja Evropa nudi više od toga, jer V4 ne posmatra Balkan samo kao ekonomsku destinaciju, već́ kao ogromnu priliku za nas, za povećanje razvoja Srednje Evrope. Ne znamo šta će se tačno dogoditi u narednim godinama, ali znamo da će se zapadnoevropska ekonomija razvijati sporije od srednjoevropske, pa nam je u interesu da stvorimo veliko srednjoevropsko ekonomsko područje. Sada nas je četvoro, to je V4. Kada pogledate brojeve, razumjećete zašto sarađujemo. Naš je interes da ovo srednjoevropsko ekonomsko područje možemo da povjećamo ka jugu. Za srednjoevropljane, Balkan nije mjesto profita, već́ strateška prilika koja omogućava bezbjednost, ali i povećanje najdinamičnije rastućeg regiona cele Evropske unije. Iz tog razloga nas ne zanima samo ostvarivanje profita, jer je to smisao svih ekonomskih ulaganja, mi smo zainteresovani da ostvarimo profit dok se balkanske zemlje razvijaju što je brže moguće. Mi želimo željeznice. Želimo puteve, želimo mostove, želimo da povežemo naš energetski sistem. Želimo da ove zemlje ne samo dočekaju strane investitore, već́ i da proizvode, da prave konkurentnu robu i da onda dođu kod nas u zemlje V4, kao investitori. Dakle, ono što Srednja Evropa nudi balkanskom regionu je srednjoročna i dugoročna strateška saradnja. Izgradimo zajedno mi, zemlje V4 i zemlje Balkana najznačajnije ekonomsko područje na čitavom evropskom kontinentu. Imamo priliku za to. I vjerujte mi, doći će trenutak kada, kao što ni bez nas, bez zemalja V4, evropska ekonomija ne može da funkcioniše, neće funkcionisati ni bez balkanskih zemalja. Da bi to bilo tako, morate se pridružiti Evropskoj uniji, morate se integrisati i kroz region Srednje Evrope, a takođe morate postati i neophodni nemačkoj, italijanskoj i francuskoj ekonomiji. Ovo je realna mogućnost. Nije moj posao da razmišljam o mogućnostima naroda Balkana, to je vaša odgovornost, ja razmišljam o mogućnostima Mađara, ali sam siguran da je ovo najpovoljniji kontekst i za Mađare i za narode Balkana, ako deset ili petnaest godina žele da isplaniraju za sebe, o čemu će moći sa uspjehom da govore prijed svojim biračima.
Dame i gospodo,
Put ka Evropskoj uniji za balkanske narode vodi kroz Srednju Evropu. Željeo bih još jednom da vam se zahvalim na pažnji i da potvrdim da na Mađarsku i na Srednju Evropu možete računati uopšte, ali i posebno, što se tiče proširenja Evropske unije.
Želim vam svima puno uspjeha!