- miniszterelnok.hu - https://www.miniszterelnok.hu/%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b0-%d0%be%d1%80%d0%b1%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d1%92%d0%b0%d1%80/ -

Говор Виктора Орбана, премијера Мађарске на Конференцији предсједника парламената југоисточне Европе и Вишеградске групе

Поштовани предсједниче! Господине комесаре! Даме и господо! Драги гости!

Захваљујем предсједнику мађарског парламента што ме позвао на данашњи састанак. Важно је што сте данас овдје у Будимпешти, која је такође и Ваш град. Уколико прошетате градом а надам се да ћете за то имати прилику, можете видјети бројне споменике културе, које сте и Ви створили у Будимпешти. Један од најважнијих тргова у Будимпешти зове се Бошњачки трг. Ако жeлите да попијете кафу, онда ћете лако пронаћи српски кафић, такође Српске православне цркве, али ћете срести и Албанце, који живе заједно са нама и раде код нас, посебно у мађарском угоститељству. Зато желимо да се не осјећате само као посјетиоци или гости у нашем главном граду, већ да гледате на Будимпешту као на град са којим сте одувијек имали везе, чијој изградњи сте и Ви били свједоци и који је на тај начин и даље Ваш град. Будимпешта има још једну пријатну карактеристику која се развила посљедњих неколико година а то је да овдје људи обично говоре оно што мисле. To je међутим врло опасно, генерално врло опасно, а нарочито у политици. Мађари су склони томе, али сада се не ради само о овој антрополошкој карактеристици Мађара, већ и о томе да се читава Европа и читава западна цивилизација суочавају са раније непознатим великим питањима. Зато уколико не говоримо отворено и јасно, онда ћемо сами себи створити илузије, а у вријеме доношења тешких одлука не постоји опаснији противник од илузија, поготово ако их сами себи стварамо. Дакле, дозволите ми да будем искрен и директан у свом данашњем кратком обраћању.

На мађарском језику је сваком средњошколцу познат израз да је Балкан капија Европе. А капија је дио куће. То значи да је Балкан саставни дио Европе, којој припада и у културном смислу, а као што је капија дио куће, тако је и Балкан дио Европе. Гледајући из Мађарске, сви су већ у средњој школи научили да, ако се било која већа сила са истока, југоистока или југа жели ширити према унутрашњости Европе, према Западу, онда њен пут у сваком случају води преко Балкана. То није питање избора, већ је геополитичка чињеница. Зато они који сада живе у унутрашњости Европе, а данас их сви обично називамо Европском унијом, а посебно земље оснивачице Европске унију, размишљају о Балкану на два начина. A начини на које ове земље размишљају о Балкану одређује вашу европску перспективу.

Једна је могућност да о Балкану размишљају као тампон зони са којом западни Европљани штите властити, миран, сигуран, просперитетан и лагодан живот. Уколико дође до конфликта који пријети са истока или југа, онда је важно да он не стигне до Беча, Берлина или Француске, па је најбоље да се ти сукоби ријеше још негдје на Балкану. Овако се то догађало стотинама година, а о томе бисмо могли причати и ми Мађари, јер смо и ми вијековима били третирани као тампон зона. Када нам је била потребна помоћ, нисмо је добили, свима је било боље да се велики конфликти, вјерски и цивилизацијски оружани сукоби дешавају на Балкану или у Мађарској, умјесто да се прошире на Западну Европу. Додатна корист ове политике је, да земље које су биле претворене у тампон зону нису могле бити ослобођене без спољне помоћи, па су се и ове земље могле расподијелити као ратни плијен. Тако смо и ми прошли. Ослобођење Мађарске од Османлија: како нисмо могли сами ослободити нашу државу од Османлија, то је урађено уз помоћ западноевропских сила, које су послије тога Мађарску подијелиле као ратни плијен између себе и између породица тадашње елите. На тај начин нам је у потпуности позната ова судбина. Ми смо се већ успјели извући из ове ситуације, налазимо се унутар Европске уније, зато нас је тешко претворити у тампон зону, али се Вама то још може десити.

Дакле, уколико не посматрамо само сљедећих једну или двије године, већ гледамо из перспективе од неколико деценија онда се поставља питање, да ли Европска унија и даље третира Балкан као тампон зону или је спремна промијенити досадашњи – за народе овог простора посебно неповољан и болан – начин размишљања и одлучити се за нову стратегију. Јер постоји друга стратегија, а то је интеграција. На Балкан не би смјели гледати као на тампон зону, већ га требамо интегрисати у Европску унију. Гледајући са овог аспекта, у протеклом периоду Западна Европа није дала многo тога Балкану, али је доста тога узела од њега, поготово добро обучене и квалификоване стручњаке и радну снагу. Оно што се сада дешава не можемо назвати интеграцијском политиком, већ нешто чиме покушавају компензовати политику интеграција. Упркос свим напорима комесара за проширење, за стварну интеграцију Балкана, прије свега потребне су стратешке политичке одлуке, које не доноси комесар, чак ни Комисија, веђ Европски савјет, у којем сједе премијери и предсједници европских земаља. Све док се они не одлуче за интеграцију Балкана у Европску унију, би ћемо свједоци дуготрајних поступака, који се умјесто стратешких питања баве првенствено регулаторним проблемима, односно процесима који се називају преговорима, а у ствари ријеч је о чистом одуговлачењу.

Поштоване Даме и Господо!

Битка на Косову пољу се десила 1389. године. Она је са гледишта Европе била неуспјешна, јер смо изгубили. Присјетимо се шта се тамо десило: у бици на Косову пољу су Срби изнијели највећи терет борбе, а поред балканских витезова, са Запада су у помоћ пристигли само Мађари и Пољаци. Иако је улог битке била будућност хришћанске Европе, тамо се осим Мађара и Пољака није појавио ни један војник са Запада. Данас је ситуација иста, само у мирним околностима. Ако се питате на кога можете рачунати у подршци европске интеграције Балкана, морам Вам рећи да су то исти као и у случају битке на Косову пољу.

Поштоване Даме и Господо!

Наравно, као и на сваком краљевском двору, тако је и у Бриселу у моди пристојан начин говора. Нико Вам из Брисела то неће рећи тако отворено, као што ја то чиним овдје у Будимпешти. Тамо ће Вам говорити о владавини права и о напретку, говориће Вам о поглављима, о прилагођавању, биће забринути због Вашег ограниченог апсорпцијског капацитета. Имаћете прилику чути сличне елегантне ствари, уосталом није примјерено оштро говорити на једном француском двору. Истина је међутим да све те лијепе ријечи не служе ничемо другом него да прикрију чињеницу, коју је најбоље овдје у Будимпешти отворено изговорити: да међу данашњим премијерима и предсједницима земаља Западне Европе не постоји воља за даље проширење. Ми то сматрамо озбиљном стратешком грешком. У случају подршке проширењу не говорим само у своје име, јер цијела Средња Европа, Пољаци, Чеси и Словаци стално и истрајно подржавају проширење Европске уније и европску интеграцију Балкана.

У потпуности нам је јасно да је нама, који се већ налазимо у Европској унији, дакле цијелој Европској унији много потребније да земље Балкана постану чланице Европске уније, него што је то у ствари потребно самим балканским земљама. Знам да многе земље гледају на чланство у Европској унији као на јединствену финансијску могућност. Хтио би Вас отријезнити: чланство у Европској унији не значи никакве новчане донације. Ако Вас неко у то жели увјерити, немојте му вјеровати. Препоручујем свима, чак би рекао да је за све средњеевропске политичаре обавезна лектира извјештај пољског парламента од прије неколико дана. Пољска је велика земља, са 38-40 милиона становника, већа од било које земље на Балкану, у економском смислу огромна и моћна, јача од било кога од нас овдје присутних. А у извјештају Сејма, који је испитивао биланс чланства Пољске у Европској унији од 2004. године, укључујући финанцијске трансфере, подршку ЕУ-а, добит и улагања, пронаћете крајње негативну бројку. Дакле, ако било ко на Балкану сматра да приступање доноси бесплатне изворе за развој, онда се грдно вара. Без обзира на то, увјерен сам да је државама Балкана и њиховим народима у интересу приступање Европској унији, као што је и Мађарској у интересу остварено чланство у Европској унији. Међутим не због новца. То првенствено шире западњаци, који имају колонијални приступ и сматрају да се са новцем може све ријешити. Такође мисле да на свијету постоје двије врсте народа, једни који дају, то су наравно они, и други који добивају, то смо наравно ми, и да због тога требамо бити захвални. Међутим ово је потпуно погрешно разумијевање стварне равнотеже снага, јер за Мађарску најважнији аргумент пуноправног чланства у Европској унији – и молим Вас да то озбиљно размотрите – првобитно представља слободан приступ тржиштима. Не постоји бесплатан новац, већ постоји слободно тржиште на којем можете продати Ваше производе. И будимо сасвим искрени, да Мађарска – која из Ваше перспективе са десет милиона становника представља озбиљну и већу државу – нема приступ тржишту Европске уније, да нисмо у могућности пласирати своје производе на споменута тржишта, онда би животни стандард Мађара био значајно нижи од садашњег. Али не зато јер примамо новац од Европске уније, већ зато што имамо прилику бити бољи од њих, да производимо квалитетније, јефтиније и конкурентније производе, а они су из тог разлога спремни пустити те производе на своја тржишта. Добро размислите: да нема Европске уније, европску трговину регулисали би споразуми између појединих националних земаља, тачно на тај начин, како је било у доба прије формирања Европске уније. По величини нама сличне земље никада не би могле склопити билатералне споразуме који би нашим производима обезбjедили приступ тржишту као што имамо сада у Европској унији. И због тога поред cвих наших легитимних критика и примједби, односно свих нељубазних, па чак и незаконитих поступака против нас, наш велики интерес је да Европска унија опстане и буде јака. Односно да нам Европска унија да прилику да ако радимо, ако смо паметни и ако смо конкурентни, онда можемо продати наше производе, знање и услуге и тиме подићи животни стандард нашег народа, наших грађана. То је смисао Европске уније.

Зато велике земље Европске уније нису одушевљене по питању проширења, јер то за њих значи да се и оне морају укључити у такмичење. Но ако ипак дође јена нова ера у Европи, онда ће лидери из унутрашњег језгра Европе, који живе најбољи и најудобнији живот схватити да је у њиховом сопственом интересу интеграција Балкана. Питање безбjедности је евидентно. Унутрашњост Европе неће бити безбjеднa ако не дође до интеграције Балкана. Међутим постоји и нешто више од тога: становници Западне Европе неће бити у стању одржати свој животни стандард без интеграције Балкана.

Као доказ погледајмо у каквом се стању сада налази Средња Европа. Данашња ситуација је таква да би без чланства средњеевропских земаља у Европској унији, животни стандард у Европи, Западној Европи био значајно нижи од садашњег. Вриједност спољнотрговинске размјене земаља Вишеградске групе са Њемачком је двоструко већа од вриједности њемачко-француске трговачке размјене и три пута већа од њемачко-италијанске трговине. Нимало није претјерана констатација да би њемачка привреда пропала без Средње Европе. Без вишеградске четворке и без Средње Европе не постоји њемачка привреда, нема високог њемачког животног стандарда. Нема високог њемачког животног стандарда, а то се односи и на унутрашње дијелове Европске уније, као што је Сјеверна Италија, а све ће више бити истинито и за Француску. Све то упућује на то, да би привреда Европске уније данас била пуно слабија да се претходници данашњих западних вођа нису одлучили за проширење Европске уније. Раст и додатни учинак долазе из Средње Европе. Све прогнозе показују да ће привредни раст у земљама Средње Европе сљедећих година бити значајно виши, често и двоструко већи од раста у земљама Западне Европе. Ово је данашња реалност, поштоване даме и господо!

Прорачун Европске уније за период 2021-2028. ће бити посљедњи који је израђен уз тренутни однос снага. Од 2028. године ће неке од вишеградских земаља бити нето уплатиоци у прорачун Европске уније. Чеси су већ и сада близу тога. Ако посматрам развој Пољака, Словака и нас, и гледам стагнацију у Западној Европи, ово стање ће се засигурно десити до друге половине деценије. То ће уједно довести до промјене односа политичких снага унутар Европске уније. Ово је за Вас добра вијест. Привредна тежина, утицај и политичка моћ земаља које подржавају проширење значајно ће се повећати. Увјерен сам да би се Вама десило исто што и нама, ако би постали члановима Европске уније. Дакле, не би само добили прилику за развој захваљујући слободном тржишту, него би Ваше земље постале нови мотор привреде Европске уније. Знам да ако погледате своје бројке и сјетите се проблема са којима се суочавате код куће, онда Вам се чини нестварним када кажем да би Ви били сљедећи мотор привредног раста Европске уније. Међутим вјерујте да смо и ми са неразумијевањем гледали на оне, који су нам то говорили почетком 2000-их година. Нико тада није стварно вјеровао да би земље Вишеградске групе могле постати мотор економијe Европске уније. Међутим ово је данашња стварност. Балкан је сљедећа велика прилика за Европску унију. Ако ће се балканским народима пружити шанса, баш као и вишеградским земљама, они ће у року од неколико година ухватити темпо, ојачати своје привреде и прави привредни раст ће у Европску унију стизати са Балкана. Дакле, када кажем да је Европској унији више у интересу чланство балканских земаља него самим балканским народима, онда не мислим само на сигурност, већ и на економскиe интересе Западне Европе. Уколико не успијемо укључити виталност и одлучност Балкана, жељу тамошњих људи за напретком, покретачку снагу сваког економског развоја у европску економију, онда ћемо пропустити огромну прилику. Зато Вас позивам да са највећим самопоуздањем и самосвијешћу заузмете став за своје чланство у Европској унији.

Добра је вијест да је ниво сарадње мађарске привреде са балканским земљама изразито охрабрујући. Послије 2015. године односи Мађарске и балканских земаља значајно су ојачали. Трговински односи се динамично развијају. У 2020. години мађарска директна улагања у земљама Западног Балкана пораслa су за 16%, што је знатно изнад бројки из претходне године – иако је ријеч о години пандемије – и полако достижу вриједност од 2 милијарде евра. У првој половини 2021. године обим трговине између Мађарске и балканских земаља повећан је између 10% и 40% у односу на исти период претходне године, зависно о којој земљи се ради.

Поштоване Даме и Господо!

Ово су добре вијести за нас, али увјерен сам и за Вас. Наиме размишљање грађана Средње Европе, земаља вишеградске групе и Мађара о економским односима са Вама разликују се од мишљења људи из Западне Европе. Западни Европљани су далеко, они уствари само желе искористити привреду Балкана, убрати профитабилне могућности, придобити Ваше, иначе интелигентне и добро обучене раднике. То је разумљиво, то је у њиховом интересу и зато поступају на тај начин. Међутим Средња Европа нуди више од тога, јер В4 не гледа на Балкан само као на привредно одредиште, већ као на огромну прилику за проширење Средње Европе. Не знамо тачно шта ће се десити наредних година, али знамо да ће се западноевропска привреда развијати спорије од средњеевропске, па нам је у интересу створити велико средњеевропско привредно подручје. Сада нас је четворо, то је Вишеградска група. Ако погледате бројке, схватићете зашто сарађујемо. У нашем је интересу да ово средњеевропско привредно подручје проширимо према југу. За Средњу Европу Балкан није мјесто зараде, већ стратешка прилика за повећање наше сигурности и проширење подручја које има најдинамичнији раст у цијелој Европској унији. Зато нас не занима само стицање добити, иако је то смисао свих привредних улагања, већ да добит стекнемо на начин да се земље Балкана развијају штa је брже могуће. Ми желимо жељезнице. Ми желимо нове путеве и мостове, ми желимо повезати наше енергетске системе. Желимо да Ваше земље не чекају само стране улагаче, већ да развијете нове производне капацитете и захваљујући томе произведете конкурентну робу, па да након одређеног времена дођете код нас, у државе В4, као инвеститори. Дакле, оно што Средња Европа нуди Балкану је средњорочна и дугорочна стратешка сарадња. Искористимо могућност да заједно – В4 и Балканске земље – изградимо најзначајније привредно подручје на цијелом Европском континенту. И вјерујте, доћи ће моменат када европска привреда више неће моћи функционисати без земаља В4, а ни без балканских земаља. У интересу тога морате постати чланицом Европске уније, интегрисати се кроз средњеевропску регију, а уз све то, морате постати неопходни за њемачку, италијанску и француску привреду. То је реална могућност. Није мој посао да размишљам о могућностима балканских народа, то је Ваша одговорност, ја размишљам о могућности Мађара. Али сам сигуран да је ово најповољнији сценарио како за Мађаре, тако и за народе који живе на Балкану, уколико желите испланирати сљедећих десет до петнаест година на начин да то постане успјешна прича коју можете представити својим бирачима.

Поштоване Даме и Господо!

За народе Балкана пут у Европску унију води кроз Средњу Европу. Желим Вам се захвалити на пажњи и још једном потврдити да у потпуности можете рачунати на Мађарску и Средњу Европу, нарочито када је у питању проширење Европске уније.

Свима Вам желим пуно успјеха!